Samovrednovanje predstavlja način na koji vidimo sebe i koliko to što vidimo cenimo. To naše osećanje može da dođe iz spoljne sredine ili može da nastane kao posledica unutrašnjeg osećaja.Gradi se i razvija kroz iskustva sa kojima raspolažemo. Definicija idealne samovrednosti se vremenom menja.
Postoje više konstrukata koji se bave aspektima samovrednovanja.
Jedan od njih je samorefleksija koja, igra ulogu u načinu na koji ljudi misle,osećaju i ponašaju se.Predstavlja verovanje individue u sopstvenu sposobnost za uspeh u izazovnim situacijama.
Drugi konstrukt je samopoštovanje i predstavlja globalnu pozitivnu ili negativnu procenu sopstvene vrednosti. Pored ova dva konstrukta tu je i samopouzdanje. Samopouzdanje je verovanje u sebe i verovatnoća uspeha u određenim oblastima života,na osnovu prethodnog iskustva. Samopoštovanje i samopouzdanje su u svakodnevnom životu isprepleteni. Samopouzdanje može da započne kao procena i uverenje u sopstvena postignuća,ali se na kraju često završi sa procenom sopstvene vrednosti-samopoštovanjem.
Samovrednovanje je tu da nam pomogne da razumemo da smo mi bića koja su vredna ljubavi,poštovanja,bez obzira na to šta i kako radimo.Moramo prvo jasno da definišemo koncept toga šta je ono što mi vrednujemo.
Jedan od načina pomoću kojih vrednujemo sebe,jeste iz odnosa sa ljudima oko nas. Ako roditelji na ranom uzrastu adekvatno odreaguju na detetove signale i potrebe,posebno u stresnim situacijama,time omogućavaju detetu sigurnu osnovu na temelju koje ono stvara sliku o sebi i svetu oko sebe. U mnogim situacijama u kojima je roditelj prepoznao i zadovoljio detetove potrebe dete je izgradilo osećaj temeljne sigurnosti.Taj osećaj temeljne sigurnosti gradi detetovu pozitivnu sliku o sebi i dete se oseća prihvaćeno i voljeno.Kada se u odnosu sa osobom koja brine o nama razvije sigurna privrženost tada imamo visoko samopoštovanje i poverenje u druge.
Razlikuje se osetljivo od sigurnog samopoštovanja. Podela se vrši na osnovu načina na koji osoba dolazi do pozitivne samopercepcije. Osobe sa osetljivivim samopoštovanjem zavise od uspešnosti sopstvenog ponašanja i u velikoj meri koriste različite zaštitne strategije za održavanje samopoštovanja.Osobe sa sigurnim samopoštovanjem reaguju emocionalno na uspehe i neuspehe,ali ne dovode svoju verdnost u pitanje,niti se globalno više vrednuju u odnosu na druge nakon uspeha. Nije važno imati visoko samopoštovanje,već je bitno da ono bude sigurno i otporno na različite uticaje.
Globalno vrednovanje predstavlja sklonost da vrednujemo sebe ili druge osobe kao celinu,samo na osnovu jedne osobine ili ponašanja koje procenjujemo kao pozitivne ili negativne.Sklonost globalnog samovrednovanja predstavnja sastavni deo problema niskog samopoštovanja,samopouzdanja i negativne slike o sebi.Ljudi vrednuju događaje iz okoline,postupke drugih ljudi,sopstvene postupke,osećanja. Te događaje možemo vrednovati manje ili više pozitivne ili negativne. Svaka procena je zasnovana na ličnom stavu. Vrednovanje nečega kao pozitivnog ili negativnog služi nam da kreiramo ličnu mapu po kojoj živimo kako bi smo mogli bolje da se snalazimo, skupimo što više zadovoljstva i izbegnemo neprijatnosti. Vrednovanje je koristan proces.
Svako ima svoje dobre i loše strane. Jedini cilj svakog čoveka treba da bude da pronađe „zlatnu sredinu“ koja odgovara nama samima i koja je dobra za nas. Ta sredina treba da bude naše sigurno mesto. Bez bojazni da li je to dobro ili loše i bez potrebe da nam to neko potvrđuje ili opovrgava. Prvi korak ka samoporoceni jeste da zavoliš i prihvatiš sebe i to što sada jesi.
psiholog Tanja Kubura