Šta možete očekivati od života sa rukama na ledjima, punog kukavičluka. Samoobmana je krhka i jednog dana ćete morati reći sebi istinu u lice. Zato dopustite sebi da što pre ozdravite. Dodjite do srži problema i ne lažite ni sebe ni druge. Često se misli da izbegavanjem ili ne otvaranjem onih “teških” a zapravo istinitih tema može izbeći realnost ili sukob, na žalost nije tako. Izbegavanje nije ništa samo od sebe sredilo, naprotiv, sve je i tekako prisutno. Zapravo, time se samo umanjuje mogućnost za iskren i realan odnos. Slažem se da je teško prekinuti način življenja na koji ste navikli a koji ipak nije ono što ste želeli, nije ono što je dobro po vas. Medjutim čak i ako nešto deluje strašno suština je da ne vidimo realno i jasno situaciju u kojoj se nalazimo, jer idemo iz krajnosti u krajnost i jer nerealan strah upravlja našim životom. Možete vi i dalje izbegavati stvarnost, ali ne i posledice iste.
Doktor vam može dati terapiju, ali vas ne može učiniti zdravim ako se iste ne pridržavate.
U školi vas ne mogu učiniti pametnim ako ne učiti, ako ne ulažete u svoj uspeh.
Trener vam može pokazati vežbe ali vas ne može učiniti fit bez vašeg znoja i truda i znoja, čak i pretrpljenog bola.
Dokle god ne preuzmete odgovornost za spostveni život, ne možete biti srećni, ni vi niti oni oko vas. Sve dok drugi kontrolišu vaš život, niko ne živi svoj. Ono što čoveka ubija je nedostatak promene. Bežanje od prilika i traženje izgovora.
Otvoriti ruke svom životu i prihvatiti ono što vam pruža ili držati prekrštene ruke i pustiti da vam izmiče, na vama je.