Kažu ljubav je umeće. Ako je umeće onda zahteva znanje i trud. Puno toga je napisano o ljubavi ali malo o sposobnosti i umeću za istu. Ako ljubav posmatramo kao umeće, potrebna nam je teorija i praksa da bismo ovom sposobnosti ovladali. Što bi zapravo značilo da nam je potrebna usaglašenost sa nama samima, sa sopstvenim željama i potrebama, iskrenost prema samom sebi a onda i prema drugima. Jer kad lažemo sebe, lažemo i druge.
Ljubav je moguća samo kroz zreo karakter. Potrebno je davanje i primanje kroz iskrenost i odsustvo sebičnosti. Ljubav traži da joj se nesebično posvetimo, da se posvetimo razvoju i rastu osobe koju volimo. Zrela ljubav zahteva integraciju i slaganje kockica na svoje mesto, što pre svega znači prihvatanje ograničenja i spremnost da se uloži energija, emocije, vreme i trud u ostvarenju i stvaranju željenih odnosa i ciljeva. Jasna svesnost šta se želi i hoće i vrednostima cilja i istrajnost. Optimizam je ono što je bitno u ljubavi, ne idealizam. Optimizam podrazumeva svest da će nakon uloženog truda nagrada ipak doći čak i uz rizik. Sposobnost da se prihvati neizvesno, sposobnost ulaganja u kratkoročne i dugoročne ciljeve.
Da bi osoba imala veštinu zrele ljubavi, potrebno je da razume sopstvena osećanja kao i da snažna osećanja ne treba da uništavaju odnos već postanu pogonsko gorivo za rešavanje problema. Osoba koja voli zrelo u stanju je da se bori sa oprečnim osećanjima u ljubavi i to joj omogućava da nešto prelomi, da se opredeli i postupa u skladu sa tim, osoba zna šta hoće i radi na tome. Za ostvarenje cilja i uspeh u ljubavi potrebna je jaka volja, bez manipulacije sebe i drugih, i naravno potrebna je hrabrost osobe da nešto otpočne i da usmeri svoje aktivnosti ka cilju.
Naizgled možda deluje da je teško voleti, voleti zrelo, medjutim zrela ljubav zahteva zrelog čoveka, dobrog čoveka koji ne laže ni sebe ni druge i čoveka koji nije sebičan. Onog koji se trudi oko onog koga voli.
Da li je teško postići zrelu ljubav?
Koje su vaše prepreke u ljubavi?