Nedavno čuh priču o trci geparda i engleskog hrta. Naime, u boksovim su bili zatvoreni engleski hrtovi i gepard. Kad se čuo signal za početak trke i otvorila vrata bokseva, hrtovi su počeli grčevito da jure u želji da se dokažu i ako važe za najbržu rasu, a gepard nije ni izašao iz boksa. Nravoucenije,sto bi se reklo u basni ili nekoj priči, onaj ko zna sopstvene kvalitete i svoju vrednost i sposobnosti, nema potrebu da se dokazuje drugima niti nadmeće. Već će ih pustiti da jure kao bez glave kako bi bar u očima drugih nešto dokazali, a te druge najčešće nije ni briga.
Ljudi često dokazuju svoju moć, funkciju, zvanje, novcem pokušavaju da nadomeste nedostatak sopstvene vrednosti kao ljudskog bića a nažalost ta kula od papira se lako sruši a sa njom i vaša slika o sebi. Sve dok vam je dokazivanje drugima merilo sopstvene vrednosti ne možete biti istinski srećni i ispunjeni. Emocija je ta koju “jurite”. Sve dok ne integrišete sistem vrednosti sebe, ne prepoznate svoje emocije vi se vrtite u krug.
Ko su ti drugi kojima se dokazujete? Kakvu ste im vrednost dodelili a sebi je oduzeli i zbog cega?