Činjenica je da prošlost ima velikog uticaja na našu sadašnjost, ali da li je istina da je njen uticaj toliko jak da utiče i na našu budućnost?
Odgovor je NE.
Uticaj uslova u kojima smo odrastali, uticaj značajnih drugih (roditelja, braće, sestara, rođaka, vršnjaka, nastavnika,…) na naše ponašanje i emotivno reagovanje postoji. To je nešto što nas na neki način oblikuje.
Pridavanje značaja prošlosti je stara psihoterapijska teza, te stoga ljudi dolaze na psihoterapiju nesvesno toliko zaokupljeni njome da zbog toga budu “zaglavljeni” u sadašnjosti.
Neki od znakova da ste pod uticajem prošlosti je ponavljajuće ponašanje, obrazac, strah od nečeg što je iracionalno odnosno plašimo se nečeg što je bilo u nekoj situaciji sa nekim nama značajnim drugima da će to da nam se desi i sad, pokušaji da neke prošle odnose “ispravimo” u sadašnjosti, ne rešavanje problema koji drugi vide kao rešiv, odbojnost prema promeni, ostajanje u situaciji koja nam ne odgovara govoreći da ne znamo rešenje i mnogi drugi …naravno, ovo je uglavnom na nesvesnom nivou.
Medjutim Kada shvatite da vam ponašanje koje ste razvili smeta da normalno funkcionišete, potrebno je uz to da shvatite do ono nije nepromenjivo i da iako to jeste vaš obrazac ponašanja iz prošlosti vi ne morate ostati zauvek njemu „verni“. Jer radeći uvek iste stvari, ne možemo očekivati drugačiji rezultat.
Tanja Todorović
Dakle, kada shvatite da našto što ste usvojili u prošlosti možete menjati to će biti prvi korak ka vašem napretku. Sledeći korak je uvid u to da je obrazac koji ste toliko puta ponavaljali u prošlosti teže menjati i da je za to potrebno uložiti vreme i trud.
Novi obrazac ponašanja se ne usvaja samo uvidom da je stari beskoristan, već i njegovom primenom u novim situacijama u kojima ste primanjivali stari obrazac. A to zahteva hrabrost, a kao nagradu daje slobodu. Pa, malo li je?