Svakodnevno donosimo odluke koje utiču na nasu svakodnevnicu, ali I na našu budućnost. Neke od ovih odluka su lakše neke teže , međutim postoje I one osobe koje imaju problem doneti I te neke svakodnevne odluke kao što je šta obući, koje cipele kupiti ili šta spremiti za večeru. Za ove ljude mozemo reći da oni imaju i strah od donošenja odluke, koji se u nekoj literaturi navodi kao jedna vrsta fobije zvana Decidophobia.
Postoje mnogobrojni razlozi zasto se ljudi plaše donošenja odluka
Strah od neuspeha: Mnogi ljudi se boje da će doneti pogrešnu odluku i da će rezultati biti katastrofalni. Ovaj strah često proizilazi iz perfekcionizma i visokih očekivanja koje postavljamo prema sebi.
Neizvesnost: Prirodno je osećati nelagodu zbog nepoznatog. Kada donosimo odluku, suočavamo se s neizvesnošću oko toga šta će se desiti nakon što donesemo tu odluku.
Previše opcija: Kada imamo previše izbora, može biti teško odlučiti koji je najbolji. Ovaj fenomen se naziva “paraliza analize” i može nas sprečiti da donesemo bilo kakvu odluku.
Nedostatak samopouzdanja: Ljudi koji sumnjaju u svoje sposobnosti često se boje da donesu odluke jer ne veruju da su sposobni da izaberu ispravno.
Emocije, nesvesno, upravljaju donošenjem odluka
Procesom donošenja odluka, u velikoj meri, upravljaju emocije. Često nismo svesni njihovog uticaja na proces donošenja odluke. Odluke donesemo pod uticajem nesvesnih emocija, a potom donetu odluku “racionalizujemo” – dajemo neka naizgled racionalne argumente kako bismo opravdali odluku donetu pod nesvesnim uticajem emocija.
Odluke donosimo kada su u nama izmešani „za“ i „protiv“, oprečne emocije i stavovi prema nekome ili nečemu. Tada je potrebno dobro odmeriti „za“ i „protiv“, pozitivne i negativne aspekte onoga prema čemu se opredeljujemo, podneti oprečne emocije koje se u nama javljaju, pošteno „odmeriti“ i „preseći“, doneti odluku koje ćemo se držati i koju ćemo sprovoditi u delo (i pored postojanja suprotnih aspekata – onoga što nas odbija ako se opredelimo „za“ ili onoga što nas privlači ako se opredelimo „protiv“ ili „od“ nečega ili nekoga.
Jedan od osnovih razloga je što ljudi, prilikom procesa “vaganja”, odmeravanja “za i protiv”, pozitivnih i negativnih emocija prema nekome ili nečemu, “kradu na meri”, prikrivaju od sopstvene svesti “tegove na jednoj strani vage”. To čine jer im je teško da podnesu ambivalenciju, oprečne emocije prema istom objektu. Teško je podnositi “rastrzanost”, suprotnosti, oprečna osećanja, ali je to neophodno da bismo bili u stanju da “dobro odmerimo i presečemo”.
Dakle kad je reč o emocionalnim kompetencijama I donošenju odluke bitno je da razvijemo ove veštine kako ne bismo sebe vrteli u krug I beskonačno vagali za I protiv. Mentalizacija I neutralizacija su emocionalne veštine koja nam pomaže da što realnije sagledamo situaciju u kojoj se nalazimo, što bi se reklo sa strane ili neutralno. Takođe osim racionalnog sagledavanja ključna nam je I celina, šira ili cela slika nas I te situacije ili osobe oko koje se dvoumimo, kako bismo imali celovitost objekta. Jedino tako možemo donositi odluke koje su u skladu sa nama. Celovitost objekta je, dakle, sposobnost doživljavanja i prihvatanja druge osobe (ili nekog željenog cilja, posla, aktivnosti) kao celine. To je sposobnost održavanja svesnosti svih aspekata onoga što volimo i želimo i sposobnost da to prihvatimo. Nijedna osoba, niti aktivnost ne mogu zadovoljiti sve ljudske želje i potrebe, niti ih može zadovoljiti uvek. To je, ujedno, i sposobnost da sebe doživimo i prihvatimo kao celovito biće, s vrlinama i manama. Kontantnost je veština koja nam je važna u održavanju doslednosti te naše odluke, kao I u procesu donošenja iste. Volja je sposobnost da svesno upravjamo svojim odlukama, I aktivnostima a inicijativa nas ‘’gura’’ ka napred, ali nas I poziva na odgovornot kako bismo isli ka tom svom cilju ili pravcu za koji smo se opredelili. Pri donošenju odluka neminovna je pojava frustracije ,pri čemu je tolerancija na frustraciju ključna kao emocionalna veština jer nam pruža mogućnost da tolerišemo ono na šta ne možemo uticati.
Osvrt na emocionalne kompetencije je bio putokaz šta sve to utiče da imamo strah od donošenja odluke, jer usled ne razvijenosti ovih kompetencija bivamo ‘’zarobljeni’’ na klackalici odluka.
NE DONOSENJE ODLUKE JE TAKODJE ODLUKA.
Dugotrajno neodlučivanje ili prisustvo anksioznosti I straha od donošenja odluke dovodi I do neke vrste fobije od donošenja odluke a neki od simptoma su :
-značajan strah I anksioznost od donosenja odluke
-automatski osecaj anksioznostii straha kad se osobe nađu u situaciji kad treba da odluče
-izbegavajuće ponašanje koje ograničava situaciju I zahtev za donošenjem odluke
-značajne teškoće u svakodnevnom fukcionisajnu zbog anksioznosti I prekomernog razmišljanja o odluci
-preterana analiza situacija koja ne void ka rešenju već je blokirajuća
Bilo koja situacija koja se odnosi na donosenje odluka moze biti triger za nekog ko ima strah od donosenja odluke. Izazivajuci nelagodu I anksioznost
Uglavnom ovi ljudi se oslanjajjuj na druge I drugima prepustaju da odlučuju umesto njih, dovodeći sebe u zavisnu poziciju ali I stvarajući sebi hroničan osecaj nezadovoljstva, obzirom da u većini slučajeva se te tuđe odluke neće poklopiti sa njihovima.
Kako to prevazici ?
1 Identifikujte izvor svog straha
Prvi korak u otklanjanju straha od donosenja odluka je detektovati, istražiti odakle strah dolazi. Uglavnom je to bazirano na nekom prošlom iskustvu, , nerealnim ocekivanjima, ili iracionalnim uverenjima.
2 Definiši svoje cijeve I kriterijume
Drugi korak je šta je to što ti želis da postigneš, I šta je ono što ti najviše znači. Imati jasnnu viziju , ti moze pomoći da se lakše odlučiš jer ćeš znati šta možes da očekuješ I vrednovaćeš svoj cilj I povezati se sa njim. SWOT analiza, I ako nije psihološki fenomen, može biti korisna pri donošenju odluka.
3. Potraži savet ili feedback
Potražiti misljenje onih koji maju znanja ,veštine, slično ili isto iskustvo u kom se ti nalaziš može ti pomoći da sagledaš situaciju iz razlčitog ugla.
4. Prihvatanje da nema savršenstva ni garancije
Ne mozemo sve predvideti I kontolisati, sve sa sobom nosi neke posledice, ali je pri donošenju odluke bitno uskladiti šta je ono a čim smo mi najvise ok. Nema garancije da će nešto ispasti baš onako kako smo I zamislili, ali čin jenica je da neodlujčivanjem odnosno stajanjem u mestu sigurno nećemo postići ono što kažemo da bismo želeli ili nešto oko čega se dvoumimo, ali kretanjem ka tome dajemo veliku verovatnoću da tako bude.
5. Preduzmite akciju I uradite evaluaciju
Peti korak u donošenju odluka, prevazilaženju straha od donosenja odluke je da je donesete I onda analizirajte svoje postupke, ucite iz njih, konsultujte se , I prihvatite svoje greske. Odlaganje odluka samo moze povecati vasu anksioznost I spreciti te u postizanju svog cilja.
Strah od donošenja odluka je prirodan, ali ne sme nas sprečiti da živimo ispunjen i produktivan život. Sa pravim pristupom i podrškom, možemo naučiti kako da se suočimo sa ovim strahom i donesemo odluke koje će nas voditi ka uspehu i sreći. Zato u koliko imate poteškoće ili strah u donošenju odluka obratite se psihoterapeutu za pomoć I podršku.
Tanja Todorović
psihoterapeut